Banjolueki srpskopravoslavni episkop Jefrem Milutinovia, jedan od važnijih osoba u vodstvu Srpske Pravoslavne Crkve, dao je intervju banjoluekom tjedniku “Intervju”, objavljen 23. kolovoza. Episkop Jefrem od godine 1980. na dužnosti je banjoluekog episkopa SPC-a, a u Banjoj Luci proveo je sve ratne godine, te se više puta susretao s banjoluekim biskupom Franjom Komaricom.

Rat na Balkanu – gra?anski rat s elementima vjerskoga rata
Odgovarajuai na pitanje novinara o ratnim sukobima na podrueju nekadašnje Jugoslavije, episkop Jefrem je istaknuo kako se zapravo radilo o “gra?anskom ratu”. “Ovo sigurno nije verski rat, ali ne iskljueujem da ima izvesnih elemenata verskog rata. Nije verski jer ga jednostavno nisu vodili ljudi vere. Ima elemenata verskog, utoliko što je to bio rat izme?u tri vere i tri nacije, što je bilo jako mnogo rušenja verskih objekata, i to na sve tri strane”, smatra episkop. Pritom zakljueio: “Nažalost, i deo naših Srba koji su ateizirani u proteklom periodu, ueestvovao je u tom ružnom poslu, i to prvi put u istoriji srpskog naroda. Srbi do sada nisu imali toga greha na duši i savesti. Izgleda da je u ovom ratu zavladalo nešto što je bilo jaee od njih i što je stvorilo potrebu za odmazdom ili za vraaanjem duga za sve ono što je nama ueinjeno kroz protekle periode. Ali moram da kažem da je to plod sa drveta koje je ateizam zasadio pre 50 godina na našim prostorima”.
Ideje o utemeljenju Hrvatske Pravoslavne Crkve banjolueki episkop nazvao je “delom mirovnog genocida koji se nastavlja nad srpskim narodom”, a “sva mana Srba je pripadnost pravoslavnoj crkvi, a ako bismo postali unijati ili katolici, svi problemi bi bili rešeni”.
Genocidna i ustaška vlast negira zloeine poeinjene u Jasenovcu
Odgovarajuai na pitanje novinarke o “problemima sa spomeniekim kompleksom Jasenovac”, episkop je rekao: “Njihova vlast je toliko ustaška i toliko genocidna da ni mrtve ne ostavlja na miru. Kad su isterali ili pobili Srbe koji su živeli u Hrvatskoj, sad su oeigledno došli na red i mrtvi. Ma šta oni uradili, Jasenovac je ušao u svest srpskog naroda ali i njihovog naroda, ušao je u istoriju sveta kao nevi?eni genocid koji se dogodio nad jednim narodom. Istorijsku istinu oni neae moai sakriti. Ima jedna sreaa u nesreai – veai deo Jasenovca je na našoj, srpskoj strani. Ljudi to eesto ne znaju. To je u Gradini. Veaina ubijenih u logoru Jasenovac prebaeena je u Gradinu i tamo sahranjena. Neae oni moai da taj najveai mrtvi srpski grad pohrvate i da ga ueine onakvim kakav njima odgovara. On ae ostati i biti uvek spomenik njihovih zlodela. To što oni sada pokušavaju sa Jasenovcem samo je pokušaj umirivanja savesti, pokušaj zloeinca da nekako izbriše mesto zloeina kao da se time briše i sam zloein. Na kraju to nije samo grobnica Srba, to je grobnica i velikog broja Jevreja i Roma”
SPC nikada nije huškala narod
Premda je mirovni sporazum potpisan u Daytonu “nepravedno i dušmanski i bezdušno izdiktiran, i kao takav pre je diktat nego sklopljen mir”, SPC smatra da je “mir ipak bolji od rata”, doznajemo iz razgovora. “Da bi mir bio sklopljen izme?u sukobljenih strana to podrazumeva njihovu saglasnost, a sa Dejtonskim sporazumom niko nije saglasan, svi su nezadovoljni, neko više neko manje. Ipak, dobro je što je na nivou svetske diplomatije priznato da Srbi koji žive na ovim prostorima, imaju svoju državnu tvorevinu Republiku Srpsku, makar i kao deo te zamišljene unije”, obrazlaže banjolueki episkop.
Jedan od vodeaih ljudi u SPC odbacio je u razgovoru sve tvrdnje o ratnohuškaekim stavovima SPC te njezinu miješanju u politiku, istieuai da “ne može biti reei ni o kakvoj ratnohuškaekoj ulozi naše crkve, ne može biti priee o mešanju u politiku, izuzev kada je politika život, kada crkva ne može, ne sme i neae da ostane po strani”, te da “u proteklom ratnom periodu SPC je nastavila da vrši svoju vekovnu misiju u srpskom narodu, da ga vodi putem spasenja duhovnog, ali se starala i o njegovom zemaljskom životu”. “Istina je da je srpska crkva stajala na strani ugroženog dela srpskog naroda, a ugroženi deo srpskog naroda bio je s ove strane Drine… Ako bismo pogledali sve poslanice, saopštenja ili poruke našeg Sabora, Sinoda, patrijarha ili pojedinih episkopa, našli bismo svedoeenja o neizmenjenoj misiji pravoslavne srpske crkve i videli da sve ono što je ueinjeno može da posluži srpskoj crkvi na east. Mislim da ae se oni koji nas osporavaju, u krajnjoj liniji morati postideti pred pravim stanjem stvari i pred misijom naše crkve tokom svih ovih doga?anja”, istaknuo je episkop Jefrem zakljueivši: “Mi neaemo i ne želimo da se mešamo u dnevnu politiku, u obienu politiku, ali ako pod politikom podrazumevate sudbinu našeg naroda, onda ne samo da aemo ueestvovati, nego aemo evrsto stajati na eelu svog naroda”. Naga?anja o neslozi Sabora SPC episkop je tako?er odbacio objasnivši da “nikada crkva nije tražila ni od svojih vernika ni od svoje jerarhije da budu duhovni ili intelektualni slepci koji ae uvek sve samo aminovati i potvr?ivati”.”Zna se u eemu se moramo složiti, to su kanoni, dogmati, naša vera. Kada su u pitanju druge stvari formalne prirode, onda tu može biti razlieitih mišljenja. Razlika izme?u crkve i politike je u tome što onog momenta kada se saborno, putem sabora ili sinoda, usvoji jedna istina i kada ona postane stav crkve, od tog momenta to je obaveza za sve. Tvrdim da posle ozvanieenja jednog mišljenja ili jednog stava, niko iz crkve neae to poricati. A sve dotle, svako ima pravo na svoje mišljenje”. Sve ono je domaaoj i inozemnoj javnosti možda reeeno ili napisano glede nesloge vodstav SPC episkop Anatasije naziva sredstavima napada na Crkvu, jer ae “razduhovljeni i rasrbljeni politieari i odre?eni novinari tražiti i nalaziti uvek razloge da napadaju sve što se doga?a u okviru crkve”.
Hoae li Radovan Karadžia postati svetac Srpske Pravoslavne Crkve?
Buduai da je SPC veoma cijeni Radovana Karadžiaa i njegovo djelovanje, tjeralicu za Radovanom Karadžiaem koju je izdao Sud za ratne zloeine u Haggu banjolueki episkop nazvao je “nastavkom kontinuiteta pritisaka na Srbe i u ratu i posle rata”. Radovan Karadžia je “jednostavno utkan u istoriju srpskog naroda, uzidan u temelje srpske države”, smatra episkop istieuai pritom da ae njegovim progonom njegova popularnost sve više rasti, a ukoliko ga pokušaju “i fizieki likvidirati, on postaje mueenik”. “Onda na scenu stupa crkva, koja mueenike smatra svetiteljima koji su svoje živote položili za pravdu, za istinu, za veru, i to se ne može osporiti”. Na upiti novinarke o tome je i toena informacija da ae Crkva, ukoliko to bude potrebno, pružiti utoeište Radovanu Karadžiau, banjolueki srpskopravoslavni episkop Jefrem je odgovorio: “Zaista ništa slieno nisam euo. Postoje ljudi koji žive od senzacija i tako nešto objavljuju i prieaju. Znam samo da aemo mi, kao crkva, uvek stajati na strani pravde, dobra, easti, i pojedinca i svog naroda, i da aemo uvek štititi one koji su nevino gonjeni”.