Ovogodišnja uskrsna poruka srpskih pravoslavnih mitropolita i biskupa na čelu s patrijarhom Pavlom izazvala je znatno zanimanje u domaćoj i inozemnoj javnosti. U njoj se, uz svjedočenje uskrsne vjere koja je zajednička svim kršćanima, nalazi i tvrdnja da su zrakoplovi NATO-pakta oko Goražda ubijali nevine ljude samo zato što su ti ljudi bili Srbi i pravoslavni. Za točniju informaciju svima koje to zanima, prenosimo cijeli taj dokument, bez ikakvih promjena.
Ovogodišnja uskrsna poruka srpskih pravoslavnih mitropolita i biskupa na čelu s patrijarhom Pavlom izazvala je znatno zanimanje u domaćoj i inozemnoj javnosti. U njoj se, uz svjedočenje uskrsne vjere koja je zajednička svim kršćanima, nalazi i tvrdnja da su zrakoplovi NATO-pakta oko Goražda ubijali nevine ljude samo zato što su ti ljudi bili Srbi i pravoslavni. Za točniju informaciju svima koje to zanima, prenosimo cijeli taj dokument, bez ikakvih promjena, onako kako je objavljen, na srpskom jeziku i s uobičajenim izrazima srpsko-pravoslavnog crkvenog stila. dokument su, osim patrijarha Pavla, potpisali svi mitropoliti i episkopi SPC s područja bivše Jugoslavije i iz drugih država gdje ta Crkva ima uspostavljenu vlastitu hijerarhiju.
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SVOJOJ DUHOVNOJ DECI O VASKRSU 1994.
PAVLE
PO MILOSTI BOŽIJOJ
PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PEĆKI, MITROPOLIT
BEOGRADSKO-KARLOVAČKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ POZDRAV:
HRISTOS VASKRSE!
Vaskrsenje Tvoje, Hriste Spase,
Anđeli pevaju na nebesima,
i nas na zemlji udostoj
čistim srcem da Te slavimo!
Ovim molitvenim rečima, draga braćo i sestre, dočekujemo i ove godine zajednički Hristovo Vaskrsenje, i ovde u hramu Boga Živoga i Istinitoga, i u napaćenim dušama i srcima našim. I pored svih naših slabosti, grešnosti i nedostojnosti, mi smo i ovog proleća udostojeni od Boga da dočekamo i slavimo sveslavno i svesvetlo Hristovo Vaskrsenje, koje je jedina naša nada i uteha, jedina naša slava i pobeda u ovom svetu i u ovako teškom vremenu.
Mi pravoslavni hrišćani, koji verujemo u Boga Živoga i Istinitoga, u Svetoj Trojici slavljenoga i obožavanoga, znamo da je tek sa Hristovim Vaskrsenjem hrišćanstvo u potpunosti istinito i spasonosno.
Čitavo pravoslavno hrišćanstvo, u svoj svojoj istorijskoj stvarnosti, zasnovano je na činjenici Vaskrsenja Hristovog, a to znači na večito živoj Ličnosti Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista. Raspetoga i Vaskrsloga Bogočoveka, našeg Stvoritelja, našeg Spasitelja i našeg Vaskrsitelja.
Kako su nam svedočili sveti Apostoli i sveti Oci i sveti Mučenici i Novomučenici, Gospod Isus Hristos je zaista vaskrsao iz mrtvih i smrt pobedio i život večni nama darovao, i put novi i slavni u vaskrsenje proputio. Nema više večne smrti, jer ima večnog vaskrsenja; nema više večne propasti, jer ima večnog života u Hristu Vaskrslome – Spasitelju i Vaskrsitelju našem i svega roda ljudskoga i svega sveta, vidljivoga i nevidljivoga.
Sveslavnim Vaskrsenjem Svojim Isus Hristos nam je osigurao dvostruko vaskrsenje: vaskrsenje duše i vaskrsenje tela. Vaskrsenje duše iz greha i zla, iz poroka i mržnje, iz svakog zlodela i svake duhovne smrti, i vaskrsenje tela iz truležnosti i uništenja od smrti bespovratne i beznadežne.
Naša je vera pravoslavna sva sadržana u veri u Časni Krst Hristov i u naš pokajni krst u veri u Vaskrsenje Hristovo i naše vaskrsenje sa Njim i u Njemu. Kao što nam je rekao i obećao i Sam Gospod u Jevanđelju Svome: “Ovo je volja Oca koji me posla da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u poslednji dah” (Jn 6. 39). Zato je sveto Pravoslavlje ne samo vera u besmrtnost duše, nego još više od toga; vera u vaskrsenje tela; vera u našu duševnotelesnu, vaskrsno obnovljenu i preobraćenu u Hristu besmrtnost i večnost celokupnog ljudskog bića. Kao što kažu Svetitelji, čije su duše i tela već u ovom zemaljskom životu doživela predokušaj vaskrsenja i života večnoga: “Vaskrsenje je ponovno sjedinjenje duše i tela i ponovno vaspostavljanje raspadnutog i palog živog bića ljudskog”; to jest, vaspostavljanje jedinstvene i besmrtne psihofizičke ljudske ličnosti.
Otuda je Vaskrsenje Hristovo i vaskrsenje naših tela iz mrtvih danas najveća nada i uteha svima onima koji su izgubili svoje mile i drage u ovom strašnom i nečovečnom ratu. Jer Bog, Koji nas je od duše i tela stvorio i u ovaj duhovnomaterijalni svet i život uveo, ima moći i snage i volje i ljubavi da nas sve u celosti vaskrsne u Hristu i sa Njim i u Njemu daruje nam život večni i dušom i telom. Ali potrebno je da i mi u tome učestvujemo verom svojom, i nadom svojom, i ljubavlju svojom, životom po Jevanđelju Hristovom i delima po pravdi Božjoj. Kako reče jedan Božji čovek naših dana, otac Justin elijski: “Naša tuga za našim umrlim i postradalim osvećuje se verom u Vaskrsloga Gospoda i u vaskrsenje mrtvih, i postaje sveta tuga, koja živi i diše molitvom Bogu Životodarcu i Vaskrsitelju”.
I još kaže ovaj Božji čovek naših dana: “Vaskrsenjem Hristovim mi znamo i doživljavamo istinu da je svaki čovek naš večni i besmrtni brat, i zato treba da brinemo o svakom ljudskom biću kao o našem večnom bratu i sabratu u Hristu. Ništa u našem zemaljskom svetu ne miriše tako na nebo i na večnost kao jevanđelska briga o bližnjima”. Zato se starajmo, draga braćo i sestre, da poštujemo i uvažavamo život svakog ljudskog bića oko nas, bez obzira da li je hrišćanin ili nije, da li je naš bližnji ili daljnji, da li je naš prijatelj ili neprijatelj. Jer, za svakog čoveka je Hristos umro na Krstu i vaskrsao iz groba.
U ova smutna i tragična vremena, budimo kao pravoslavni hrišćani ono što su bili i sveti Apostoli i Proroci, sveti Mučenici i Pravednici Hristovi, kao što je bio naš Sveti Otac Sava: ” Mudri kao zmije, ali i bezazleni kao golubovi”, po reči Spasiteljevoj (Mt 10.16). Budimo mudri u ovom lukavom svetu i nepravednom i nečovečnom okruženju; ali i bezazleni na zlo i istrajni u opredeljenju za dobro.
Naša narodna hrišćanska istorija, i starija i novija, svedoči nam da se kao ljudi i kao narod nikada nismo borili za sitne i beznačajne stvari; i nikada nismo mogli biti iskreno oduševljeni sitnicama prolaznim, nego uvek večnim i trajnim dobrima i vrednostima. Uvek opredeljeni za Pravdu Božju i Carstvo Nebesko, Carstvo ljubavi, mira i radosti u Duhu Svetome. Naš Kosovski zavet, to jest, naš životni stav kroz vekove, bio je – i danas treba da ostane: “Bolje je u podvigu izabrati smrt, negoli sa stidom život”. Jer mi verujemo da je smrt na putu Božjem večni život, a život u grehu večna smrt. Ali na putu Božjem treba istrajati. Tako nas je učio i naš duhovni učitelj i prosvetitelj, sveti Vladika Nikolaj Ohridski Žički: “Probni kamen za životnu sposobnost jednog naroda jeste strpljenje. Narod koji može trpeti, ne može propasti. Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti, govore nam usta Boga Živog i Istinitog…Ko god je trpeo i umirao za nebesku pravdu, pravda je njegova živela i njega vaskrsavala. Jer, uvek je bila jača pravda nebeska od pravde zemaljske”.
Slaveći Vaskrsenje Hristovo u ove dane našeg opšteg stradanja, naročito stradanja dece Božje na ovim prostorima, molimo vas, draga naša duhovna deco, za međusobno praštanje i izmirenje sa Bogom, međusobno i sa drugim ljudima oko sebe.
U srcima i dušama i telima svojim ne nosimo mržnju i zlobu i osvetu, nego mir sa Bogom i ljudima, bogoljublje i čovekoljublje. Neka naš susret u ove dane sa Hristom Raspetim i Vaskrslim – radi nas ljudi i radi našeg spasenja – bude naše sastradalno učešće u žalosti i nadi vaskrsa sa porodicama postradalih, u ranama ranjenih, u sirotovanju sirotnih i bezdomih, u bolovima bolnih, lišenih sredstava za život, u prihvatanju i zbrinjavanju izgnanih i izbeglica, u davanju hleba gladnima i sastradavanju sa utamničenim i unesrećenim – pravde radi Božje i Carstva radi
Neka naša srca budu napunjena zahvalnošću Vaskrslom Gospodu i svima našim dobrotvorima koji se staraju o izbeglicama i bolesnicima.
Snašlo nas je gorko i tragično iskustvo zbog grehova naših, zbog bezboštva vođa naših, a naročito zbog tiranskih moćnika ovoga sveta, koji nas drže utamničene i izolovane od ostalih naroda. I to im je malo, te šalju bombardere da ubijaju i ranjavaju nevini narod, a krivica mu je to što je narod srpski i pravoslavni. Molimo vas, draga naša deco, pored svega toga, da ostanemo ljudi dostojni Hrista i krsta koji nosimo i kojim se krstimo: dostojni Vaskrsa koji slavimo i u koji se pouzdano nadamo – da će preobraziti tamu i nepravdu i nečoveštvo ovoga sveta i veka u svetlost sveopšteg vaskrsenja i večnog života pravde u Hristu Isusu Gospodu Našem.
Želeći vam od Hrista Raspetoga i Vaksrsloga Mir Božji i ljudski, prestanak svih sukoba i izbavljenje od svih stradanja, još jednom vas svekoliku decu Svetog Save u Otađbini i širom sveta pozdravljamo radosnim i pobednim pozdravom neba i zemlje:
HRISTOS VASKRSE!
Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 1994. godine. Vaši molitvenici pred Raspetim i Vaskrslim Hristom Bogočovekom.