Ističući da je prelistavao pisma bl. Stepinca u Vatikanskom apostolskom arhivu, koji se nekada zvao Vatikanski tajni arhiv, te među tisućama stranica dokumentacije odabrao ono što mu se činilo važnim za Stepinčev slučaj, mons. Batelja je rekao da ne postoji ništa novo što bi se tamo moglo pronaći. Nadodao je i da je pregledao pisma bl. Stepinca koja su sporna za srpsku stranu u Odboru za razmatranje lika kardinala Alojzija Stepinca.

Prisjetio se i razgovora s porečko-pulskim biskupom Dragutinom Nežićem iz 1988. koji mu je prepričao susret s nadbiskupom Stepincem. „Nadbiskup Stepinac je, dok je još bio u zatvoru u Zagrebu nakon presude, 16. listopada 1946. zamolio da ga posjeti nuncij. Nakon razgovora, predstavnik UDBA-e je dopustio da s njima bude i biskup Nežić kao nuncijeva pratnja“, rekao je mons. Batelja.

Naime, upravo je na tome susretu nadbiskup Stepinac smotao svoj rukopis govora na sudu u smotuljak te ga, državši ispod reverende, predao biskupu Nežiću. Taj je govor sačuvan, istaknuo je mons. Batelja, te je identičan onom pravom. Zahvaljujući tim dokumentima, istaknuo je mons. Batelja, možemo precizno rekonstruirati što je bl. Stepinac govorio na sudu.

„U Rimu sam našao četiri plika dokumentacije. Među tom dokumentacijom našao sam četiri bloka za pisanje u kojima je biskup Nežić bilježio sve što je Stepinac govorio na ispitivanju. Meni je jednom prilikom javni tužitelj Jugoslavije Josip Hrnčević rekao da budemo oprezni jer su stenografski zapisi sa suđenja naknadno modificirani. Ja još nisam sve pročitao, ali možemo točno vidjeti što je nadbiskup rekao, a što su komunisti izmijenili. Ničega se ne trebamo bojati jer je dokumentacija na strani pravednika“, istaknuo je mons. Juraj Batelja.