Misu je predslavio zadarski nadbiskup Milan Zgrablić. U homiliji je govorio o kreposti zahvalnosti. „Zahvalimo Bogu za sve što nam pruža u životu. Imamo puno razloga da Bogu budemo zahvalni. Naša zahvala nije samo čin uljudbe, bontona, naše pristojnosti, kao kad jedni drugima kažemo hvala, kad nam netko nešto učini. Ovaj trenutak je više od toga, kad mi našu molitvu, hvalu izričemo Gospodinu. Kad proživljavamo Božju dobrotu kojom nas obasipa. Pred time smo toliko zapanjeni, da se pitamo Što ja mogu učiniti, Gospodine? Taj osjećaj i našu duboku zahvalnost zbog onoga što Bog čini, želimo izreći Bogu činom kojeg Crkva poznaje kao najveću hvalu Bogu, a to je misa, euharistija“, rekao je.

„Moramo promišljati što je Bog učinio za nas, na čemu ćemo biti zahvalni. Bog je tako puno učinio za nas. Mi živimo od njegovih darova i dobrote. Ostalo su naše slabosti, propusti i grijesi. Bog daje da sve postoji, živi i jest. Gospodin nam sve daruje, mi smo samo zahvalni ili nezahvalni suradnici njegove milosti. Od njegove milosti mi živimo. Milost je uvijek veliki, neizmjerni Božji dar, a mi možemo biti dobri, manje dobri ili loši suradnici s Božjom milošću“, poručio je.

Nadbiskup Zgrablić potaknuo je učenike da zahvale Bogu što ih je izabrao da mogu surađivati s njegovom milošću, što su činili i tijekom školske godine te da mu mogu reći hvala. „Kad zahvaljujemo Bogu, ne činimo da Bog bude veći. Bogu naša hvala nije potrebna, jer Bog je toliko velik, savršen. I to je milost, da Bogu možemo biti zahvalni. Kad smo Bogu zahvalni, onda vidimo njegovu dobrotu. Onda smo svjesni njegove dobrote i ta zahvalnost ima snagu širiti naše srce. A kad naše srce postane veće, ono postaje velikodušnije, sretnije. Uskogrudnost čini da naše srce postaje maleno. Naša hvala je uzvrat Bogu koji daje milost da naše srce čini većim“, naglasio je.

Potom je govorio o istini. „Učenici uče, istražuju istinu i dolaze do nje, a Bog je punina znanja i istine. Kada učite, spoznajete i otkrivate o Bogu. Iza svega toga krije se Božja slika, Božji trag u svijetu, prirodi i sve to mora služiti da vam srce ne ostane slijepo. Nego, kad vidimo Božje darove, milosti, tu Božju veličinu, da Gospodina ljubimo. Imamo razloga ljubiti Gospodina, jer je predobar prema nama. Božja dobrota čini nas sretnima i ispunjava nas. Naše srce sâmo traži, u našoj naravi je da Gospodinu budemo zahvalni“, istaknuo je.

Nadbiskup je poželio da dolazak učenika na misu bude iskreni, željeni izričaj njihovog srca da mole i zahvale Bogu koji je čovjeku toliko blizak. Gospodina ljubimo ne samo emocijom koja može biti kratkotrajna i promjenjiva, ovisno o našem raspoloženju, upozorio je nadbiskup, rekavši da svaka ljubav, pa i prema Gospodinu, treba napredovati i rasti, a ne mirovati i nazadovati.

„U gimnaziji kao odgojno-obrazovnoj ustanovi učenike se poučava, obrazuje, no, osim učenja, važno je i da se učenici odgajaju u ljubavi. Kad ljubimo Gospodina, naša ljubav ide prema bližnjemu, onome s kime živimo, da jedni drugima činimo dobro i međusobno se poštujemo. Takva osoba bio je sv. Alojzije Gonzaga, zaštitnik mladih. Odrekao se časti po porijeklu iz plemićke obitelji, svega se odrekao. Išao je u pokornički život, služio je bolesnicima u epidemiji i pritom se i sâm zarazio te je umro u 23. godini života. Živio je čista srca, služio je Gospodinu jer ga je ljubio. Neka on i nama bude uzor, primjer i poticaj da i mi budemo puni zahvalnosti i ljubavi“, zaključio je.

Na kraju mise, ravnatelj Klasične gimnazije don Ante Dražina zahvalio je profesorima i djelatnicima škole na trudu i radu s učenicima, osobito troje dugogodišnjih profesora koji odlaze u mirovinu. To su prof. Hrvatskog jezika Mirela Zubčić, prof. Likovne kulture Mate Ljubičić i prof. Tjelesne i zdravstvene kulture Branko Perinčić.